iqtisodiy siyosatga kirish: o’quv qo’llanma

PPT 28 стр. 2,7 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 28
слайд 1 ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат иқтисодиёт университети “фундаментал иқтисодиёт” кафедраси иқтисодий сиёсатга кириш фанидан тақдимот маърузачи и.ф.д.проф. топилдиев с.р. тошкент 2023 иқтисодий сиёсатнинг дастак ва воситалари режа * asosiy adabiyotlar 1.mamatov m.a. iqtisodiy siyosatga kirish: o’quv qo’llanma – t.: tdiu, 2022. – 250 bet. (ushbu kitob universitet аrмda pdf variantda mavjud). 2..mamatov m.a.,mamarahimov b.e. va boshqalar. iqtisodiy siyosatga kirish: darslik– t.: guldu «ziyo nash matbaa», 2023. – 380 bet. (ushbu kitob universitet аrмda pdf variantda mavjud). qo`shimcha adabiyotlar 1. abulkasimov h., topildiyev s. iqtisodiyotni davlat tomonidan tartibga solish.- t.: “iqtisod-moliya”, 2021. (ushbu kitob universitet аrмda pdf variantda mavjud). 2.xodiyyev b.yu., shodmonov sh.sh. iqtisodiyot nazariyasi. darslik. – t.: barkamol fayz- media, 2017. – 783 byet. (ushbu kitob universitet аrмda pdf variantda mavjud). axborot manbaalari 1.www.gov.uz – o`zbekiston respublikasi xukumat portali. 2.www.lex.uz – o`zbekiston respublikasi qonun hujjatlari ma’lumotlari milliy bazasi. 3.www.tradingeconomics.com – ekonomicheskiye pokazateli бозор …
2 / 28
и маъмурий тартибга солиш қобилиятини самарали давлат хизматини шакллантириш. «ҳаракатлар стратегиясидан — тараққиёт стратегияси сари» тамойилига асосан ишлаб чиқилган қуйидаги еттита устувор йўналишдан иборат 2022 — 2026 йилларга мўлжалланган янги ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси ва уни «инсон қадрини улуғлаш ва фаол маҳалла йили»да амалга оширишга оид давлат дастури тасдиқланди: 1.инсон қадрини юксалтириш ва эркин фуқаролик жамиятини янада ривожлантириш орқали халқпарвар давлат барпо этиш; 2.мамлакатимизда адолат ва қонун устуворлиги тамойилларини тараққиётнинг энг асосий ва зарур шартига айлантириш; 3.миллий иқтисодиётни жадал ривожлантириш ва юқори ўсиш суръатларини таъминлаш; 4адолатли ижтимоий сиёсат юритиш, инсон капиталини ривожлантириш; 5.маънавий тараққиётни таъминлаш ва соҳани янги босқичга олиб чиқиш; 6.миллий манфаатлардан келиб чиққан ҳолда умумбашарий муаммоларга ёндашиш; 7.мамлакатимиз хавфсизлиги ва мудофаа салоҳиятини кучайтириш, очиқ, прагматик ва фаол ташқи сиёсат олиб бориш. 1. бозор муносабатларига ўтишнинг бошланғич даврида аҳоли манфаатларини кучли қайта тақсимлаш воситаси орқали ҳимоя қилиш. 2. ижтимоий-сиёсий барқарорлик ва миллатлараро тотувликни кафолатлаш. 3. иқтисодий фаолиятнинг ҳуқуқий асослари, ўзига …
3 / 28
срусларини бошқариш деганда давлат ўзига қарашли табиий, меҳнат, ишлаб чиқариш, капитал, инвестицион ресурсларни тўғридан-тўғри тақсимлаш орқали иқтисодий тизимдаги мувозанатни сақлашга, янги нисбатлар ва мутаносибликларни вужудга келтиришга интилади. аммо баъзи ҳолларда чекланган иқтисодий ресурсларнинг давлат томонидан тўғридан-тўғри тақсимланиши иқтисодий тизимдаги мувозанат ва мутаносибликнинг бузилишига ҳам олиб келади давлатнинг иқтисодий стратегияси унинг сиёсий стратегиясини амалга ошириш учун иқтисодиётга давлатнинг аралашуви механизмлари ва устуворликларининг трансформациялашувини белгилаб беради. иқтисодий стратегия узоқ муддатли давр ичида давлат фаолиятининг йўналиши ва унинг амалга ошириш принципларини ифодалайди. давлатнинг иқтисодий стратегиясининг муҳим турлари қуйидагилардан иборат: ривожланишнинг ижтимоий самарали стратегияси; корпоратив стратегия маълум гуруҳ кишиларнинг бойлик орттиришга қаратилган тор эгоистик манфаатларини амалга оширишга қаратилади; либерал-иқтисодий стратегия товар ва капиталнинг эркин ҳаракати учун очиқ бўлган иқтисодиёт учун қўлланилади; тартибга солувчи иқтисодий стратегия давлат товар ва капитал ҳаракати учун назорат ўрнатганида қўлланилади; мобилизацион иқтисодий стратегия давлатнинг мавжудлигига таҳдид кучайганида, фавқулодда ҳолатлар шароитида давлатнинг ишлаб чиқариш ва ташқи иқтисодий алоқаларга тўғридан-тўғри аралашуви кучаяди; …
4 / 28
еъматларнинг одилона тақсимланиши принципи. мамлакат фуқаролари даромадларидаги тенгсизликни камайтириш ва иқтисодиёт самарадорлигига қўшган ҳиссаларига мувофиқ ҳар бир фуқаро даромадларининг кўпайиб боришини таъминлаш. барқарорлик принципи: иқтисодий ўсишнинг барқарорлиги; инфляция ўсиши суръатининг пастлиги; ишсизлик даражасининг юқори эмаслиги. иқтисодий индикаторлар давлат иқтисодий хавфсизлиги шарти бузилишининг асосий белгиси – яим таркибида ишлаб чиқариш инвестициялари улушининг камайишидир. ижтимоий индикаторлар хавф ва таҳдиднинг бош сигнали меҳнат унумдорлиги рағбатларининг сусайиши ва жамиятда аҳоли ижтимоий табақаланишининг кучайиши. молиявий индикаторлар молиявий хавф сигнали – ишлаб чиқаришнинг қисқариши ва ишлаб чиқариш инвестициялари ҳажмининг пасайиши шароитида давлат қарзининг ўсиб бориши. иқтисодий ўсишни давлат томонидан тартибга солишда давлат норматив хужжатлар орқали тартибга солади ва иқтисодий сиёсат олиб боради. иқтисодий сиёсатни амалга ошириш юзасидан ҳокимият органлари ўз зиммасига аниқ вазифаларни олади. уларга қуйидагилар киради: - иқтисодий ўсиш ва иқтисодий ривожланиш; - тўлиқ ва самарали бандлик; - иқтисодий самарадорликка эришишни кўзлаш; - нархнинг барқарор даражаси; - иқтисодий эркинлик; - даромадларнинг одилона тақсимланиши; - мамлакат …
5 / 28
и. иқтисодий ўсиш - аҳолининг моддий фаравонлигини ошириш воситаси ҳисобланади. шу сабабли у давлат иқтисодий сиёсатининг негизи бўлиб қолади. иқтисодий ўсиш нафақат ишлаб чиқариш, балки тақсимот муносабатларини такомиллаштириш, меҳнат ресурсларининг бандлигини таъминлаш, инвестицион фаолликни ошириш ва пировард натижада давлат бюджети даромадларининг кўпайиб боришини таъминлаш манбаи ҳисобланади. у кўпгина ички ва халқаро даражадаги ижтимоий-иқтисодий муаммоларни муваффақиятли ҳал этиш имконини беради. иқтисодий ўсиш мамлакат аҳолисининг турмуш даражасини оширишга, экология, мудофаа муаммоларини ҳал этишга имконият туғдиради. * кейинги 10-15 йил ичида кўпгина иқтисодчилар диққати жанубий-шарқий мамлакатлари иқтисодий ўсиш билимларига бориб тақалмоқда. бу мамлакатларнинг иқтисодий ривожланишларидаги ютуғи ҳақиқатдан ҳам афсонавий характерга эга. бошқа ҳеч қандай ривожланаётган мамлакатлар гуруҳи бундай ўсиш суърати, қашшоқликни пасайиши даражаси, жаҳон бозорига интеграцияси, шунингдек ҳаётийлик даражасининг ошиши бўйича ўрнак бўла олмайди. кейинги 25 йил ичида бу ерда аҳоли талаби деярли 4 баробар ошди. қашшоқликда яшаётган аҳоли қисми таъхминан 2-3 ҳажмда камайди, аҳоли ўсиш суърати тез тушиб кетди, таълим даражаси ва …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 28 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "iqtisodiy siyosatga kirish: o’quv qo’llanma"

слайд 1 ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат иқтисодиёт университети “фундаментал иқтисодиёт” кафедраси иқтисодий сиёсатга кириш фанидан тақдимот маърузачи и.ф.д.проф. топилдиев с.р. тошкент 2023 иқтисодий сиёсатнинг дастак ва воситалари режа * asosiy adabiyotlar 1.mamatov m.a. iqtisodiy siyosatga kirish: o’quv qo’llanma – t.: tdiu, 2022. – 250 bet. (ushbu kitob universitet аrмda pdf variantda mavjud). 2..mamatov m.a.,mamarahimov b.e. va boshqalar. iqtisodiy siyosatga kirish: darslik– t.: guldu «ziyo nash matbaa», 2023. – 380 bet. (ushbu kitob universitet аrмda pdf variantda mavjud). qo`shimcha adabiyotlar 1. abulkasimov h., topildiyev s. iqtisodiyotni davlat tomonidan tartibga solish.- t.: “iqtisod-moliya”, 2021. (ushbu kitob universitet аrмda pdf va...

Этот файл содержит 28 стр. в формате PPT (2,7 МБ). Чтобы скачать "iqtisodiy siyosatga kirish: o’quv qo’llanma", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: iqtisodiy siyosatga kirish: o’q… PPT 28 стр. Бесплатная загрузка Telegram