aorta ravog’i okklyuzion kasalliklari

PPTX 69 pages 3.8 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 69
атеросклероз aorta ravog’i okklyuzion kasalliklari 1 юрак–контомир касалликлари улим сабалардан биринчи уринда туради ва 55,6% ни ташкил килади. воз хабари буйича 2003 йилда цереброваскуляр касалликлар 21,6% холатда улимга сабаб булган. хар йили 10 000 ахолига 35 нафар киши инсульт утказади, бу эса йилига 450 000 кишини ташкил этади. образец текста второй уровень третий уровень четвертый уровень пятый уровень 7 млн. киши инсульт ўтказганидан сўнг ногирон бўлиб колади. факат 20-25% кишилар ишга лаёкатли деб топилади, 17% эса тўлик бошка киши ёрдамига мухтож бўлиб колади (esct ,1998 г.). бир йилда бош мия кон айлинишининг ўткир бузилишини даволашига акшда $ 7,5 млрд. пул маблаг килинади. ўлим холати 30-35% холатда кузатилади (sillesen h., nielsen t., 1998). аорта бцт окклюзион зараланишининг сабаблари сабаблар % бм экстракраниал томирларни шикастланиши атеросклероз 75-90 % патологик деформация (кинкинг, койлин) 11,6- 18,2% носпецифик аортоартериит (такаясу касаллиги) 7-12% фмд (фиброз-мушакли дисплазия) экстравазал компрессия 1- 2% энг кўп уйку артерияларининг бифуркацияси зарарланиши …
2 / 69
ўрта стеноз (30-50%); - кучли стеноз (50-69%); - критик стеноз (70-99%); - окклюзия (100%). nascet и ecst таснифи, (1991 йил) атеросклеротик пилакча хосил бўлиш боскичлари: артерия деворида липидларни йигилиши пилакчани ичига кон куйилиши ўзгармаган артерияни кўриниши микроэмболия 1 2 3 аорта равоги брахиоцефал томирларнинг зараланиши 50% холларда белгисиз кечади. касалликни асимптом кечишида беморлар деярли шикоятлар килмайди, инструментал текширувда бца шикастланиши аникланади транзитор ишемик атакада кузатилади: бош огриши, бош айланиши кўл ва юзниниг айрим жойларида сезгини бузилиши белгилари, афазия. харакат вазифасининг бузилиши (хар хил даражали моно-гемипарез, моно-гемиплегия). кўришни бузилиши (амавроз фугас - кўз олдида пардани хосил бўлиши, хар хил фотопсия, бир ёки иккала кўзнинг куриш хусусиятини вактинчалик йўколиши). бу белгилар бир неча минутдан 24 соатгача кузатилиши мумкин. дисциркулятор энцефалопатия бош огриши (кўпрок жарохат сохасида). холсизлик ишчанлик хусусиятни ва хотирани пасайиши интеллектни пасайиши, профессионал кобилиятларни йукотиш ишемик инсультда кузатиладиган белгилар: харакатлантирувчи вазифаларни бузилиши (геми- ва монопарезлар, паралич, мотор афазии). тананинг ярмидан тактил …
3 / 69
в (гетероген пилакча). i тип ii тип iii тип iv тип v тип гомоген пилакчалар 22% холатларда узини клиник билдиради 4. бир хил эхопозитив (зич гомоген пилакча). 5. кальцийлашган пилакча. атеросклеротик пилакчанинг морфологиясини текшириш уйку артерияларининг ультратовуш дуплекс сканерлаш жаррохлик амалиёт вактида олинган пилакчанинг гистологик текшируви дуплексли сканер ахбороти интраоперацион ахборот билан 98% холда мос келади бош миянинг компьютер томографияси авзаллиги: ноинвазив, нур таъсири йўклиги ва юкори сезгирлиги. бунда йирик экстра- ва интракраниал артерияларининг ўтказувчанлигини аникласа бўлади. бцт мрт ангиографияси ички уйку артериянинг критик (90%) стенози бцт мрт ангиографияси ички уйку артериянинг атеросклеротик окклюзияси ямр ангиография рентгеноконтраст ангиография рентгенконтраст ангиография спирал кт-ангиография спираль кт-ангиография атеросклеротик бляшкаси сабабли уйку артерияларининг стенози. спиралли кт-ангиграммалари уйку артериянинг интраоперацион ангиоскопияси ички уйку артериянинг стенозида жаррохлик амалиётга кўрсатма: 1) ички уйку артериясининг нотеккислиги ва жарохат сохасидаги транзитор ишемик атакаларнинг бўлиши; 2) дуплексли сканер ва ангиография кўрсатган кўпорилган атеросклеротик пилакча; 3) ички уйку артериясининг 70% дан …
4 / 69
уа аутовеноз пластикаси кэаэ ички шунтни ишлатиши билан каротид эндартерэктомия эверсион усул бўйича: иуа бошлиниш кисмида кесиш иуа дан эверсион каротид эндартерэктомия иуанинг эндартерэктомия дан кейин кўриниши реконструкция килинган иуа эверсион каротид эндартерэктомия чизмаси: бош мияни ишемияга тургунлиги юкори ёки коникарли бўлса, кэаэ эверсион усул бўйича килинади бошка холатларда эверсион кэаэ бажарилмайди ички уйку артериянинг протезлаш операциядан кейинги дс кўрсатма: иуа деворининг кучли кальцинози ва узун масофадаги стеноз бцт таркалган окклюзиясида аорто-бикаротид шунтлаш аорто – умумуйку – умровости шунтлаш умровости–уйку, уйку-умров ости ва уйку-уйку шунтлаш умровости артериянинг резекцияси, тромбэндартерэктомия ва унинг умумий уйку артерияга реимпланатацияси умров ости артерияни протезлаш брахиоцефал пояни протезлаш умуртка артериясидан умровости артерияси оркали тромбэндартерэктомия бцт баллонли ангиопластикаси с- ва s- симон айланиб колиши. ўткир бурчакли кайилиш (кинг-кинг). халкалар ва спиралсимон уралиб колиши (койлинг). хар хил вариантларни учраши п.о. казанчян (2001) патологик деформацияларни куйидаги турларини ажратади: иуа патологик деформациясида бажараладиган жаррохлик амалиётлар иуа редрессацияси ва эски жойига …
5 / 69
ксифиллин, реополиглюкин, нимодипин, глицин, церебролизин, пирацетам, винпоцетин, витамин е, актовегин, аплегин ва бошка воситалар даво гимнастикаси тавсиялар 1) ацетилсалицил кислотани 100-300 мг/кунига ёки тиклопидинни 250 мгдан 2 махал, ёки клопидрогеля 75 мг/кунига кабул килиш лозим; 2) гипохолестеринли пархез (холестерин кўрсаткичи юкори бўлганда липостатинлар кабул килиш керак); 3) кб текшириш ва юкори босимда гипотензив воситаларни кабул килиш (кальций антогонистлари, иапф, β-блокаторлар, диуретиклар). 4) антиоксидантлар (витамин е, с, β-каротин). 5) чекувчилар – чекишни ташлаш ёки кескин камайтириш. image1.jpeg image2.jpeg image3.jpeg image4.jpeg image5.jpeg image6.jpeg image7.png image8.jpeg image9.jpeg image10.jpeg image11.jpeg image12.jpeg image13.jpeg image14.png image15.png image16.png image17.jpeg image18.png image19.wmf image20.jpeg image21.jpeg image22.jpeg image23.png image24.png image25.png image26.png image27.png image28.jpeg image29.png image30.jpeg image31.jpeg image32.jpeg image33.jpeg image34.jpeg image35.jpeg image36.jpeg image37.jpeg image38.jpeg image39.jpeg image40.jpeg image41.jpeg image42.jpeg image43.jpeg image44.jpeg image45.png image46.jpeg image47.png image48.jpeg image49.jpeg image50.jpeg image51.jpeg image52.jpeg image53.jpeg image54.jpeg image55.jpeg image56.jpeg image57.jpeg image58.jpeg image59.jpeg image60.jpeg image61.jpeg image62.png image63.jpeg image64.jpeg image65.jpeg image66.jpeg image67.jpeg image68.jpeg image69.jpeg image70.jpeg image71.jpeg image72.jpeg image73.jpeg image74.jpeg image75.jpeg …

Want to read more?

Download all 69 pages for free via Telegram.

Download full file

About "aorta ravog’i okklyuzion kasalliklari"

атеросклероз aorta ravog’i okklyuzion kasalliklari 1 юрак–контомир касалликлари улим сабалардан биринчи уринда туради ва 55,6% ни ташкил килади. воз хабари буйича 2003 йилда цереброваскуляр касалликлар 21,6% холатда улимга сабаб булган. хар йили 10 000 ахолига 35 нафар киши инсульт утказади, бу эса йилига 450 000 кишини ташкил этади. образец текста второй уровень третий уровень четвертый уровень пятый уровень 7 млн. киши инсульт ўтказганидан сўнг ногирон бўлиб колади. факат 20-25% кишилар ишга лаёкатли деб топилади, 17% эса тўлик бошка киши ёрдамига мухтож бўлиб колади (esct ,1998 г.). бир йилда бош мия кон айлинишининг ўткир бузилишини даволашига акшда $ 7,5 млрд. пул маблаг килинади. ўлим холати 30-35% холатда кузатилади (sillesen h., nielsen t., 1998). аорта бцт окклюзион зараланишининг...

This file contains 69 pages in PPTX format (3.8 MB). To download "aorta ravog’i okklyuzion kasalliklari", click the Telegram button on the left.

Tags: aorta ravog’i okklyuzion kasall… PPTX 69 pages Free download Telegram