makroiqtisodiyot fanidan ma’ruza

PPTX 31 sahifa 1,6 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 31
государственный бюджет и бюджетно-налоговая политика “makroiqtisodiyot” fanidan ma’ruza mavzu: davlat byudjeti, soliqlar va davlat qarzi reja: 1. davlat byudjetining mohiyati va funktsiyalari 2. davlat byudjeti xarajatlari 3. soliqlarning turlari va funktsiyalari 4. davlat byudjetining soliqlarga ko’ra tarkibi 5. soliq yuki va davlat qarzi 6. o’zbekiston respublikasida soliq islohotlarining o’ziga xos xuxusiyatlari > ortiqlik < kamomad davlat budjeti – davlatning markazlashgan moliyaviy resurslar fondi davlat budjeti daromadlar xarajatlar davlat budjetida moliyaviy yil davomidagi daromadlarning manbalari va tushumlarning hajmi hamda sarflash yo’nalishlari va ularning miqdorlari ko’zda tutiladi budjet kamomadining tarkibiy, davriy va haqiqiy ko‘rinishlari mavjud o‘zbekiston respublikasida soliqlar tizimi tarkibi umumdavlat soliqlari mahalliy soliqlar va yig‘imlar yuridik shaxslar daromadiga (foydasiga) soliq. jismoniy shaxslar daromadiga soliq. qo‘shilgan qiymat solig‘i. aksiz solig‘i. yer osti boyliklaridan foydalanish solig‘i. suv resurslaridan foydalanganlik uchun soliq. bojxona boji. davlat boji. boshqa boshqa to‘lovlar. mol-mulk solig‘i. yer solig‘i. yagona soliq. jismoniy shaxslardan transport vositalariga benzin, dizel yoqilg’isi va suyultirilgan …
2 / 31
dik shaxslar uchun ajrati-ladigan budjet transfertlari yuridik shaxslar – rezidentlar va xorijiy davlatlar uchun ajratiladigan budjet ssudalari davlat maqsadli fondlarga beriladigan budjet dotatsiyalari va budjet ssudalari davlat qarzini to’lash va uzish bo’yicha to’lovlar qonun taqiqlamagan boshqa xarajatlar laffer egri chizig‘i davlat budjeti holati konsepsiyalari: -budjetning yiliga balanslashuvi; -budjetning iqtisodiy davrning fazalari bo‘yicha balanslashuvi (davriylik asosida); -budjetning balanslashuvi emas, balki iqtisodiyotning balanslashuvi. budjet taqchilligi va ortiqchaligi ўзбекистон республикасининг халқаро захиралари млн.ақш долл. i. расмий захира активлар ва чет эл валютасидаги бошқа активлар 01.01.2022 04.01.2022 12.01.2022 01.01.2023 a. расмий захира активлар 35 139,2 35 155,5 33 441,3 35 767,5 (1) хорижий валютадаги захира активлар (эркин конвертация қилинувчи хорижий валюталарда) 13 077,6 13 173,7 9 932,7 11 645,4 (a) қимматли қоғозлар: жумладан: ҳисобот тақдим этувчи мамлакатда бош офисга эга, лекин хорижда жойлашган эмитент (b) нақд валюта ва депозитларнинг жами миқдори: 13 077,6 13 173,7 9 932,7 11 645,4 (i) бошқа марказий банкларда, хвж …
3 / 31
расмий захира активларга киритилмаган ссудалар ва қарзлар — расмий захира активларга киритилмаган ҳосила молиявий инструментлар — расмий захира активларга киритилмаган олтин 7,7 8,3 5,8 5,5 — бошқалар изоҳ: ўзбекистон республикаси ялпи халқаро захиралари 2022 йил бошидан 0,6 млрд. долларга ёки 1,8 фоизга ошди. бунда олтин нархининг йил бошидаги 1799,25 доллардан 1812,35 долларгача кўтарилишининг таъсири 0,2 млрд. долларни ташкил қилди. davlat budjeti taqchilligini moliyalashtirilish usullar : pul emissiyasi; ichki qarz; tashqi qarz. inflatsiya darajasi oshganda oliver-tanzi samarasi paydo bo‘ladi. ya’ni, soliq to‘lovchilar tomonidan davlatga to‘laydigan soliqlar to‘lovini atayin kechiktirish hollari yuzaga keladi. qarzning o‘sish darajasi sur’atlari yaimning o‘sish darajasi sur’atlaridan past bo‘lsa, qarz unchalik xatarli hisoblanmaydi davlat qarzi ichki qarz tashqi qarz давлат қарзи – давлатнинг ташқи ва ички кредиторлар олдидаги қарзлари, шу жумладан, мазкур қарзлар бўйича ҳисобланган фоизлар миқдори ҳамдир. оддий қилиб айтганда, давлат қарзи – бу давлатнинг хорижий кредиторлар (хорижий давлатлар ва сармоядорлар, халқаро молиявий институтлар) ҳамда ўз фуқаролари …
4 / 31
ири натижасида 2022 йилда давлат бюджети тақчиллиги яимдан 4 фоизни ташкил этди, бу халқаро валюта фондининг баҳосига кўра ташқи қарзнинг яимга бўлган нисбати яна 9 фоиз бандига ўзгаришига олиб келган. ковид ва постковид даври дунёнинг кўплаб мамлакатларида ташқи қарзнинг ўсишига олиб келди; ташқи қарзнинг ўсишига олиб келадиган оқимларнинг ошганлигини ўсишнинг қолган улушидан ҳам кўриш мумкин. бу, авваламбор, мамлакат ва давлат корхоналарининг ташқи қарз бозорига чиқиши, энергетика ва логистика инфратузилмаларини модернизация қилиш йирик лойиҳаларини амалга ошириш билан боғлиқдир. бошқа сўз билан айтганда, ушбу 6 йил давомида ташқи қарзнинг яим кўрсаткичларига нисбатан 29,7 фоиз ҳажмида фақатгина 14,7 фоиз бандига ошганлигини ташқи қарзнинг яимга нисбатан солиштирма қийматининг ўсишига бевосита олиб келадиган омиллар билан боғлаш мумкин. давлат ташқи қарзининг ўсиш табиати ва динамикаси: биринчидан, ташқи қарзнинг яимга нисбатан ўсиш чўққиси 2022 йилга тўғри келди ва истиқболда равон пасайиши кутилмоқда. иккинчидан, 2021 йилдан буён давлат ташқи қарзининг ўсиш суръатлари шу жумладан яимнинг жадал ривожланиши ва …
5 / 31
нспорт (11 фоиз) ва қишлоқ хўжалиги (10 фоиз), турар жой секторидаги (9 фоиз) инвестиция лойиҳаларини молиялаштириш учун ишлатилган. бошқа сўз билан айтганда, жалб этилган пуллар истеъмол мақсадларига эмас, балки энергетика, транспорт тизими ва қишлоқ хўжалигида кенгайтирилган ишлаб чиқариш учун шароит яратишга сарфланмоқда. бешинчидан, ташқи қарз сифатида жалб этилаётган ресурслар асосан ақш долларида ифодаланган бўлиб (74,8 фоиз), шунингдек асосан ақш долларида шаклланадиган экспорт тушуми тузилмасига мувофиқдир. шундай қилиб қарзни тўлашда қўшимча валюта хатари юзага келмайди. олтинчидан, ўзбекистон 2020 йилда ташқи қарзни жалб этиш бўйича қонуний чекловлар ўрнатди. эндиликда нафақат ҳар йиллик қарзлар ҳажмини максимал ҳажми, балки ташқи давлат қарзининг охирги даражаси (яимнинг 60 фоизидан кўп бўлмаган) ҳам қонунлар билан чекланган. еттинчидан. халқаро валюта фондининг баҳолашига кўра ўзбекистонда ташқи қарз кризисининг юзага келиш хатари паст, қарзга хизмат кўрсатиш қобилияти эса — юқори ҳисобланади. молия вазирлиги ҳисоботига кўра, жорий йилнинг iii чораги якуни бўйича ўзбекистоннинг давлат қарзи $26,2 млрдни (яимга нисбатан 34,1%) ташкил …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 31 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"makroiqtisodiyot fanidan ma’ruza" haqida

государственный бюджет и бюджетно-налоговая политика “makroiqtisodiyot” fanidan ma’ruza mavzu: davlat byudjeti, soliqlar va davlat qarzi reja: 1. davlat byudjetining mohiyati va funktsiyalari 2. davlat byudjeti xarajatlari 3. soliqlarning turlari va funktsiyalari 4. davlat byudjetining soliqlarga ko’ra tarkibi 5. soliq yuki va davlat qarzi 6. o’zbekiston respublikasida soliq islohotlarining o’ziga xos xuxusiyatlari > ortiqlik < kamomad davlat budjeti – davlatning markazlashgan moliyaviy resurslar fondi davlat budjeti daromadlar xarajatlar davlat budjetida moliyaviy yil davomidagi daromadlarning manbalari va tushumlarning hajmi hamda sarflash yo’nalishlari va ularning miqdorlari ko’zda tutiladi budjet kamomadining tarkibiy, davriy va haqiqiy ko‘rinishlari mavjud o‘zbekiston respublikasida s...

Bu fayl PPTX formatida 31 sahifadan iborat (1,6 MB). "makroiqtisodiyot fanidan ma’ruza"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: makroiqtisodiyot fanidan ma’ruza PPTX 31 sahifa Bepul yuklash Telegram